Piše: JASMIN HERIĆ
U potpunosti biti zdrav, sve vrste problema ostaviti iza leđa, maksimalna koncentracija i opreznost, samo su neke od osobina koje moraju posjedovati mašinovođe. Greškama i propustima u ovom poslu mjesta nema, jer i najmanje pogreške mogu skupo koštati.
Mario Ostojić već dvadeset i tri godine obavlja posao mašinovođe. Posao koji je daleko od jednostavnog, zahtijeva maksimalnu pribranost i opreznost u svakom momentu.
– Posao mašinovođe mnogi ljudi smatraju izuzetno jednostavnim i laganim, ali realnost je sasvim drugačija. Ovo je odgovoran posao koji traži maksimalnu pažnju i izuzetno dobar vid. Od velike je važnosti u mašinu ući odmoran i rasterećen, bilo kakvi problemi koje su lične ili druge prirode moraju ostati iza leđa. Ma koliko oprezni bili, nesreća se u momentu desi. Bez obzira na godine iskustva, svaka nesreća, iako nismo krivi, dobrim dijelom psihički utječe na mnoge. Jednostavno se desi da se čovjek odluči na samoubistvo, ali niko ne razmišlja prije toga kako će nama biti, kada gledamo raskomadano tijelo, nikoga to ne ostavlja ravnodušnim – priča Ostojić kroz razgovor za Faktor.ba.
Prilikom neke nesreće mašinovođe su imali par dana kako bi se psihički oporavili, danas je to samo lijepa prošlost. Ljekarski pregledi se obavljaju godišnje, a mašinovođe moraju imati prvu zdravstvenu grupu. Dobar dio ljudi uprkos zabranama prelazi i pretrčava pruge, a greške se u tim momentima ne praštaju.
– U ovom poslu je veoma važno pridržavati se propisa, i brzinu mašine prilagoditi uslovima na pruzi. Ljudi sebe loše procijene, pokušavaju pretrčati preko pruge, a često se desi da cijena njihove loše procjene rezultira gubitkom života. Prije rata smo imali par dana da odmorimo od posla, a sada bez obzira šta se desilo, već sutra idemo na posao kao da se ništa nije desilo. Svakodnevno u prosjeku pređemo 250 – 300 kilometara. Svaku krivinu, i najmanji detalj dobro poznajem, jer ipak 23 godine radnog iskustva nije mala stvar – kaže on.
Kontrola budnosti izuzetno je dobra stvar, koja u slučaju da mašinovođama pozlije ili zaspe, automatski zaustavlja voz. Bez obzira na godine iskustva, učenje i obnavljanje gradiva redovan je proces.
– ”Kontrola budnosti” svakog od nas prisiljava da pritisnemo taster ili papučicu svakih 15 sekundi, kako bi potvrdili da nismo zaspali, u suprotnom sistem nas određenim zvukom upozorava i ukoliko taster nije pritisnut, sistem sam zaustavlja mašinu što je itekako dobro. Maksimalna brzina koju postižemo je 70 km/h, jer uslovi na našim prugama ne dozvoljavaju veću. Čitav život učimo, svaki mjesec imamo tri sata nastave, učimo novo i ponavljamo staro. Nadam se da ću i do penzije ovaj posao obavljati maksimalno odgovorno i pažljivo, a redovno učenje i obnavljanje gradiva uvijek dobro dođe u svakom poslu – navodi za kraj naš sagovornik.
