Članstvo u Evropskoj uniji neće biti tema predstojećih izbora u Kanadi, ali ankete pokazuju da su Kanađani ozbiljno zaintrigirani idejom pridruživanja Uniji.

Dok predsjednik SAD-a Donald Trump remeti odnose s Kanadom kroz niz kaznenih tarifa i ratobornih objava na društvenim mrežama, Kanađani sve više razmišljaju o novim, pouzdanijim saveznicima.

Tu na scenu stupa Brisel.

44% Kanađana podržava članstvo u EU

Prema nedavnoj anketi, 44% Kanađana podržava ideju članstva u EU, dok je 34% protiv.

Glavna portparolka Evropske komisije Paula Pinho izjavila je da je Brisel “počastvovan rezultatima takve ankete”, ali je naglasila da su prema ugovorima Unije samo evropske zemlje formalno kvalifikovane za članstvo, piše Politico.

Ipak, iako ideja da se Kanada pridruži EU možda zvuči nerealno, neki stručnjaci iz oblasti evropskih integracija ističu da to nije potpuno nemoguće.

“Kanada bi sigurno ispunjavala uslove”

Argumenti za članstvo Kanade više su zasnovani na “vibracijama”, nego geografiji.

Iako su odvojeni Atlantikom i hiljadama kilometara, Kanada i EU dijele snažne ekonomske veze, demokratske vrijednosti i zajedničko razočarenje Trumpovom administracijom.

Pitanje se postavlja: ako se u članu 49 Ugovora o EU kaže da “bilo koja evropska država može podnijeti zahtjev za članstvo”, da li postoji išta osim geografije što određuje da li je neka zemlja evropska – i može li Kanada proći?

“Biti Evropljanin je stanje uma”

Profesorica evropske demokratije na Univerzitetu Maastricht Giselle Bosse izjavila je za Politico:

“Biti Evropljanin više je stvar mentaliteta. Pravno gledano, evropska država nije striktno definisana. U prošlosti smo imali evropske države koje nisu nužno bile ograničene na evropski kontinent.”

Navela je da zemlje članice EU imaju prekomorske teritorije u Karibima, Pacifiku i Arktiku, te opisala Kanađane kao “posebne Evropljane” zbog njihove vjere u socijalnu državu, pravnog sistema temeljenog na evropskom modelu i evropskog porijekla velikog dijela stanovništva.

Profesor evropske politike na ETH Zürich Frank Schimmelfennig složio se s tim, rekavši:

“Kanada bi svakako ispunjavala uslove. U mnogim pogledima je vjerovatno bliža evropskim vrijednostima, institucijama i politikama nego neke od trenutnih kandidatskih zemalja.”

Kandidatske zemlje uključuju Zapadni Balkan, Ukrajinu i Moldaviju, koje napreduju sporo ali sigurno, dok su Turska i Gruzija zapale u stagnaciju zbog problema s demokratijom i vladavinom prava.

Odluka je ipak politička

I dok su “vibracije” možda dobre, konačna odluka bi pripala Evropskoj komisiji i državama članicama.

Zanimljivo je da je Maroko 1987. godine podnio zahtjev za članstvo, koji je odbijen s obrazloženjem da nije evropska država.

Francuski farmeri vjerovatno ne bi bili oduševljeni

Neki eksperti sumnjaju da je kanadsko članstvo ostvarivo. Profesorica Bosse upozorava da Kanađani ne izražavaju pripadnost Evropi na način na koji su to činile srednjoevropske zemlje prije ulaska u EU:

“Odgovori u anketama možda su više emocionalni nego politički ozbiljni.”

Ian Bond iz Centra za evropske reforme smatra da bi bilo veoma teško opravdati tvrdnju da je Kanada evropska država.

I da bi se to nekako pravno izvelo, u stvarnosti bi nastupili ozbiljni ekonomski problemi:

“Kanada bi morala uspostaviti carinsku granicu sa SAD-om, primjenjivati EU carine i regulative na američki uvoz… To bi bilo ekonomski pogubno i nadmašilo bi bilo kakve koristi od članstva decenijama”, kaže Bond.

Dodao je i da bi ulazak Kanade zahtijevao jednoglasnu saglasnost država članica, a u nekima, poput Francuske, možda i referendum.

“Koliko često francuski farmeri glasaju za slobodnu trgovinu s ostatkom svijeta?… Prije bi zapalili traktore nego to dopustili”, dodaje on.

Malo vjerovatno, ali ne nemoguće

Ulazak Kanade mogao bi izazvati i frustracije kod zemalja poput Turske koje već decenijama čekaju na članstvo.

“Ne mislim da je ovo izvodivo u kratkom roku, zbog procedura i stanja Unije”, zaključuje Bosse.

Umjesto članstva – dublje partnerstvo

Ian Bond sugerira da bi Kanada mogla raditi na poboljšanju trgovinskog partnerstva s EU.

Čini se da kanadske vlasti već idu tim putem. Novi premijer Mark Carney napravio je svoj prvi službeni posjet Francuskoj 17. marta, gdje je s predsjednikom Emmanuelom Macronom razgovarao o jačanju ekonomskih, odbrambenih i komercijalnih veza.

Ipak, mogao je načiniti ozbiljan gaf za sve buduće nade u članstvo kada je izjavio da je Kanada “najevropskija među neevropskim zemljama”.

Ako je Brisel zapisivao, ta rečenica bi mu jednog dana mogla doći na naplatu.